Volimo prirodu, uživamo u mirisnoj i očaravajućoj lepoti cvetova u proleće, žuboru potoka koji preskače preko kamena, svežini livada u predvečerje , oblacima koji se nežno uvijaju oko planinskih vrhova i poigravaju oko njih kao vile koje se zaigrale i plešu oko osamljenog hrasta , zalasku sunca na pučini koji se pougrava svetlošću i zadrhti u trenutku svog nestajanja, tamo negde, daleko...iza...
Ali zaboravljamo čiji smo, zaboravljamo Majku prirodu...
Zato decu treba od trenutka kada otvore um i počnu da spoznaju svet učiti kako da nam postanu Učitelji.
Kada mi zaboravimo šta činimo Majci ,da nas oni trgnu i osveste.
Zato evo jedne pesme nastale po istinitom događaju - KAKO JE KESA UBILA KRAVU .
Ako je deci pročitamo , njene emocije će dotaći njihova nežna srca i samo ih još više učvrstiti u ulozi naših Učitelja.
KAKO JE SONJA PAMETNICA SAZNALA DA JE KESA
KRAVOUBICA
JEDNOG SUNČANOG DANA
BILO JE MNOGO VESELO
KADA JE SAZNALA SONJA
DA IDU KOD ROĐAKA NA SELO.
ZAVRTELA SE KAO ČIGRA
U SEOSKOM DVORIŠTU
SVE JE LEPO
ALI SE NAJLEPŠE IGRA.
TU VIDE SONJA DA SE PILIĆI
ŽUTE U
TRAVI KAO DUGMIĆI
DOK MAMA
KVOČKA SVA VAŽNA ŠETA
A ZA NJOM DUGMIĆA - CELA ČETA .
U SELU IH DOČEKA BAKA MICA
SA BEZBROJ PEČENIH PROJICA
ZA RUKU UZME
BAKU I POĐE
DA MOLI TELE
DA DO NJE DOĐE:
"UZMI, UZMI ,
ŠAŠAVA MALA,
TO JE LEPA, ZELENA TRAVA,
POJEDI, POSTAĆEŠ LEPA KRAVA."
AL SKLIZNU BAKI SUZA IZ OKA,
UZ UZDAH TEŽAK:
"EH, KAKVA GREOTA."
" ŠTA BAKA MICO,KAŽI MI, KAŽI ?"
" SETIH SE SINE KOMŠIJE ĐURE.
ONOMAD ODE DEDA PO BURE,
PEKLI RAKIJU 10 KAZANA
BOGAMI, CELA DVA DANA.
DEDINO BURE TAMO OSTA,
NEMOGAŠE SAMI DA GA DONESU,
TEŠKO JE
PODOSTA.
POĐE I STANOJE DA MU SE NAĐE
DA GA SAMOG
MUKA NE SNAĐE.
KAD STIGOŠE
A ĐURA RIDA,PLAČE
KO LUD PO ŠTALI ŠETA I SKAČE
I VELI :
"O ZAŠTO TO MENI DA BUDE
ZBOG NEKE NEODGOVORNE LUDE,
ŠTO KESU BACA SVUD OD REDA!"
KESA MI KRAVU UBILA!
"ŠTA
PRIČAŠ ĐURO ?” - UPITA DEDA.
ZNAŠ DA SAM S KOMBAJNOM
NA NJIVI RADIO,
I KOCKE SLAME ZA ZIMU SPREMIO
I SVAKO VEČE KAO DOMAĆIN PRAVI
JA KOCKU TRAVE STAVIM KRAVI.
KAD ETO JADA
DA NEMA VEĆ
U TRAVI BEŠE
PLASTIČNA VREĆA
IL KESA KAŽU
,OČI NE LAŽU.
KRAVA JE GLADNA BILA
SENO SA KESOM U USTA STAVILA
KESA JOJ
GRLO ZATVORILA
BEZ DAHA JE OSTALA.
SUZA MI SUZU STIŽE
GLEDAJUĆI TELIĆE SAME
KOJI OSTAŠE BEZ SVOJE MAME."
SKLIZNU I SONJI SUZA NIZ LICE
ŽAO JOJ I KRAVICE
I BAKA MICE,
I
KOMŠIJE ĐURE
A I TOG
GLUPOG ČOVEKA
ŠTO ČAK I NE ZNA DA NA DUŠI IMA GREHA
DA KESA ŠTO MU JE ISPALA,
MNOGIMA ŽIVOT ZAGORČALA.
KESA NIJE KRIVA,
U TVOJOJ JE
RUCI BILA
I OSTAVILA TELIĆE SAME,
DA TUŽNO
PLAČU ZBOG SVOJE MAME.
I ZATO MISLI ,
NE BACAJ
ĐUBRE SVUDA
NE BUDI NEODGOVORNA LUDA
ZEMLJA I POSLE NAS MORA OSTATI
ČUVARI PRIRODE SVI MORAMO POSTATI.
SLAVICA VUČINIĆ /
Нема коментара:
Постави коментар
Javite se. Volim da komuniciram sa ljudima i saznam njihova mišljenja.
Radujem se Vašim komentarima. Čujemo se:)))