Danas je praznik za sve ljubitelje knjiga i radnike koji služe knjizi i čitaocima -
Nacionalni dan knjige -
u našoj zemlji Srbiji.
Osim proslave u Narodnoj Biblioteci Srbije ,treba nam svima osvrt na knjigu i njeno mesto u duši svakog čoveka.
Da li Vi čitate?
Koliko Vam knjiga znači u životu?
Da li dnevno odvojite neki minut za čitanje knjiga?
Možete li bez knjige?
Kupujete li knjige?
Poklanjate li rado knjige?
Da li ste članovi Biblioteke?
Koja je poslednja knjiga koju ste pročitali?
Koju ste knjigu ili pisca se otkrili a da nije bio preporučivan od medija?
Zapisujete li citate iz knjiga?
Kupujete li knjige na poklon?
Imate li Biblioteku u svom domu(ne na metar da se slaže sa nameštajem :) ) ?
U rasponu od 1 do 10, na kom mestu je knjiga u Vašem životu?
Da sada odgovorim i ja na pitanja koja sam Vama postavila.
Čitam svakodnevno i u isto vreme više knjiga od jednom .Različitog su stepena težine. U zavisnosti od mog stanja duha i tela,koncentracije ,ja posežem za knjigom koja mi u takvom trenutku u potpunosti odgovara. Imam knjige u kupatilu, na noćnom ormariću,kraj omiljene fotelje za čitanje,na stočiću dok ispijam kafu,u torbi koju nosim sa sobom, i na radnom mestu u Biblioteci. Pročitam nekoliko stranica ali ako me knjiga zapljusne sadržajem onda je odmah "progutam"..
Mislim da sam privilegovana i od boga nagradjena kada mi je dozvolio da se nadjem u Biblioteci i da to bude moje radno mesto, mesto koje je cele moje mladosti izazivalo čežnju. Dolazim do toga da kad nešto mnogo želiš, putevi se gospodnji otvaraju.
Kupujem samo probrane knjige koje mi znače i kojima se mogu vraćati.Najradije poklanjam knjige.
Poslednje tri knjige koja sam pročitala su :
Gregoar Delakur -Spisak mojih želja ( sve blogerke treba da je pročitaju)."Divno napisana,dirljiva i bajkovita priča o tome kako novac ne može kupiti sreću"...."Graciozno,pitko,s humorom čak i kada je ona strašna." Francuski bestseler #1 koji je doživeo čak dve adaptacije u Francuskoj-za pozorište i film.U izdanju Čarobne knjige.
Vanesa Difenbo-Tajni jezik cveća (književni fenomen preveden na 35 jezika).."Ovaj očaravajući i potresan roman zasigurno će postati veliki hit medju ljubiteljima lepe književnosti".U izdanju Alnari-ja.
Znate li ko je Mihajlo Pantić?
Obično svi prvo pomisle na sportskog komentatora. Medjutim ,on je naš savremeni pisac priča, dobitnik Andrićeve nagrade. Svako ko je ljubitelj književnosti zasigurno zna kakv pisac treba biti i zaslužiti njegovu nagradu.
E,on je moj pisac koga sam otkrila, iako ruku na srce, kada je bio gost u našoj Biblioteci , jedne od proteklih godina, nisam znala njegove kvalitete jer sam propustila priliku da pročitam neko njegovo delo, pre nego je došao.Elokventni profesor književnosti piše priče iz života u kojima svako može da u nekom delu pronađe sebe.
Knjiga koja me nije ostavila ravnodušnom je -Ovoga puta o bolu.
...priča-To je sve što bih za sada mogao da vam kažem o Tamari
..."Mnogo,mnogo kasnije,kada je iza sebe ostavila svoje prve muškarce,uključujući i mene,razumela je da medju ljudima,tim toplokrvim životinjama,sisarima,bez mnogo krzna na telu,o uzajamnoj privlačnosti najviše odlučuje miris. Da,da,nikada se to ne bi reklo, ali , dva čoveka ,naročito dve životinje suprotnog pola ,kada se sretnu, prvo se nesvesno omirišu, i taj ih miris približi ili zauvek odbije. Otac i majka se verovatno nisu dovoljno pomirisali, a deliti noći sa nekim čiji ti miris ne odgovara nije baš najsrećnije rešenje. U mirisima je sve, i to nije preterivanje, jer miris podrazumeva i telesni vonj;onome koga volimo, volimo i znoj, naročito onaj koji se izluči dok vodimo ljubav s njim, i tada bol nestaje na tren, kao što i sve drugo tada nakratko umine. A onaj koji nam nije blizak nije nas privukao možda baš zbog toga što nam je njegov miris tuđ i odbojan, makar ne bio neprijatan ,makar podsećao na miris ranog letnjeg jutra,negde na Mljetu ,prepunom bilja. Da, da, da ,mislim ponekad, u prvim susretima među ljudima presudnu ulogu ne igra ništa svesno, ništa racionalno, nego miris, čulo njuha govori nam da li je neko za nas ili ne. Sve što potom usledi su obrazloženja, manje ili više prihvatljiva nastojanja da objasnimo zbog čega nam se neko dopada, najverovatnije za to što nam se mirisi slažu, i što nam tada kvržice u nosu šalju neku nemuštu, ali važnu poruku. Toje najdalja tačka do koje mogu da stignem kada mislim o tome zbog čega je Tamara za mene poseban slučaj. Njen miris, naime...A o tome zbog čega je važna i drugima znam manje od ništa, mogu samo da nagađam.
Što i činim.
Biva to, otići ću sa ovog sveta u potpunom neznanju. Sa tim mirisom u nozdrvama."
U rasponu od 1 do 10 - knjige kod mene zauzimaju 9.mesto.
Jutros sam slučajno, pre posla, videla na Prvom programu intervju baš sa Mihajlom Pantićem, koji je sada na funkciju Predsednika upravnog odbora Narodne biblioteke. Žurila sam na posao i obuvajući se čula njegove reči:"
Ne možeš biti čovek ako ne čitaš .Knjiga te produbljije,proširuje,oplemenjuje..."
Naše požarevljane obradovače Biblioteka popustom od 50 % na upis za 2015.godinu- u subotu 28.02 od 08h-14 h.
Mislite li da je lako biti okružen ovolikim knjigama i autorima? Lakše je čitaocima jer oni traže preporuku za knjigu a mi smo mnogo vremena izgubili pre toga i na autore i knjige koje nas ostavljaju ravnodušnim da bi otkrili bisere koje treba preporučiti, u poplavi štampanih izdanja.
Strana književnost je i više čitana jer se prevode knjige koje su u datim zemljema već našle put do svojih čitaoca.
Zato treba istražiti našu domaću književnost i otkriti "neotkrivene " široj javnosti čitalaca.
Pretpostvaljam da su samo ljubitelji knjige pročitali ovaj post u celosti, stoga očekujem vaše iskrene odgovore na moja pitanja.
S ljubavlju,
