Deca - post br.6 / Novac i kućni poslovi

 Po dolasku sa odmora sam radila par dana na Stručnom odeljenju gde  nam se nalaze knjige iz svih oblasti ljudskog znanja. Jedva dočekala da vidim čega ima novoga što se tiče dece,vaspitanja,učenja..
Izdvojila sam dosta knjiga koje bih Vam preporučila. Jedna od njih je i knjiga Skrivene poruke. Možete opis knjige pročitati OVDE.

Listajući setila sam se kada sam i sama vaspitavala decu, na primer odnosa dece prema kućnim poslovima.U mojoj glavi nikad nije bilo dileme da li treba deca da rade odredjene poslove ili ne...i da li im za to treba plaćati...Dosta je roditelja išlo lakšim načinom, jer nisu umeli da izgrade svoj autoritet kod dece i plaćalo im za kućne poslove misleći da donose ispravnu odluku...

Ja sam se rukovodila činjenicom da ni meni majka nije plaćala da radim po kuću,pa eto ispadoh normalna ...Bila sam ponosna kad nešto sama uradim u kući. Sećam se da sam još kao gimnazijalka volela da farbam saksije u žutu boju, da menjam pelcere sa bakicama u komšiluku...a da ne pričam o tome da me je majka vaspitavala da u zgradi gde smo živeli moram uvek da pomognem

starijim komšijama koji se vraćaju sa pijace i nose torbe.

Na isti način sam i vaspitavala svoju decu. Ljubav je glavna pokretačka energija u kući. I svakom članu porodice treba da je čast da svojim radom doprinese boljem funkcionisanju u kući. Novac za posao  u kući ? To nije postojalo u komunikaciji među nama. Jer šta bi se desilo kada dete neće novac , ne treba mu, darivali ga bake i deke...kako ćete ga onda naterati da uradi ono što treba u kući... a da ne pričamo o odnosima u kojima više nema emocije nego je materijalno osnov odnosa...Treba li takav odnos biti medju roditeljima i decom. Kad ostarite...da li ćete imati dovoljno da platite svoju decu da se pobrinu za Vas ili će ljubav i emocije koje imaju prema Vama odraditi svoje. Mislite o tome..

Ako ste mlad roditelj ,bilo bi dobro da pročitate ovi knjigu i proverite sebe, donosite li ispravne odluke...Jer život nema reprizu...jednom loše vaspitano, zauvek ostaje...

Slažete li se ?

Pozdravlja Vas,

Deca - post br.4 / odnosi sa roditeljima

IZVOR

Vreme praznika je i vreme okupljanja sa svojom decom . Koliko lepih trenutaka doživimo, ali često i izgovorimo neke reči koje su iz najbolje namere a  bace senku  na naš  ego. Što je ego veći senke su duže .A možda treba samo malo zaćutati, nasmešiti se i u sebi reći to što želimo a drugi ne žele da čuju. Za to vreme osmeh čini čuda.


Naši trenuci bitisanja su utkani  u naše Mi. Jedni drugima, Mi ,koji se najviše volimo, mislimo da ćemo svojim savetom pomoći.
 U suštini svi smo Mi mali ,pred izazovima života . Svako od nas misli da pravilno postupa i da su drugi u krivu. Praznični doživljaj svetlosti koja nam i dušu obasjava bude malo zbog tih malih reči pomućen i pokriven nekom ugašenom lampicom u našem mozgu. A nije morala da se ugasi. Mogla je da svetli i dalje još dugo na obostranu radost.

 Naišla sam na tekst  koji je na mene ostavio utisak i želela bih i sa Vama da ga podelim  a napisala ga je Suzana V. na blogu :

 https://centarprozor.wordpress.com/2013/12/29/odnosi-sa-roditeljima/


                            Zanima me Vaše mišljenje o ovj temi...

                                              Pozdravlja Vas,