Deca - post br.8 / IMA LI U NAMA PRAVE LJUBAVI ?/ IS THERE IN US REAL LOVE?

Počela je školska godina.

Jadna deca.

Jadni roditelji.

Jadni nastavnici.

Svako ima svoj ugao gledanja.
                                                              JADNA DECA

Dete pritisnuto sa svih strana ,da mora nešto i što ne mora. Da mora nešto i što ne razume. Da mora da skapira da mora a on i ne zna zašto nešto mora.

Dete....setimo se da govorimo o DECI...
Neuspešno je...po kom kriterijumu ? Vašem ?Našem ? Obrazovnom ?

Dete...Šta smo svi učinili da:

- DETE OSTANE DETE ?
- da mu ne uskraćujemo svakodnevno pravo na igru ?
-da mu ne uskraćujemo svakodnevno pravo na boravak napolju ?
-da mu ne uskraćujemo pravo na pola sata kvalitetnog druženja sa roditeljima  ?
-da mu ne uskraćujemo pravo na razvoj kreativnosti ?
-da mu ne uskraćujemo pravo da nešto voli a nešto ne voli ?
-da mu ne uskraćujemo pravo da bude bez prevelikih obaveza ?
-da mu ne uskraćujemo pravo da bude rasterećeno i srećno ?

Zapitajmo se se gde smo  se usput pogubili i izgubili  iz vida da su naša deca ...SAMO DECA ...kojima oduzimamo detinjstvo izlažući ih prevelim psihičkim i fizičkim naporima...

Setimo se nas kada smo mi bili deca.

Ne zaboravimo da je DETE samo DETE koje ima pravo na srećno detinjstvo, igru i RADOST!


                                                                JADNI RODITELJI

    Roditelj...ako moje dete nije najbolje Ja nisam najbolji...Ja ne znam da pokažem detetu...Ja ga nisam naučio i terao da radi dovoljno...Ja neću da budem krivac ako ono ne uspe ...jer

 JA moram JA SAM RODITELJ !
Ja...ja...ja  ...


 A DA LI SMO DOBRI RODITELJI SVOJOJ DECI ?

Da li sam ja SVE UČINIO(LA) da :

 DETE OSTANE DETE ?
- da mu ne uskraćujem svakodnevno pravo na igru ?
-da mu ne uskraćujem svakodnevno pravo na boravak napolju ?
-da mu ne uskraćujem pravo na pola sata kvalitetnog druženja sa nama  ?
-da mu ne uskraćujemo pravo na razvoj kreativnosti ?
-da mu ne uskraćujemo pravo da nešto voli a nešto ne voli ?
-da mu ne uskraćujemo pravo da bude bez prevelikih obaveza ?
-da mu ne uskraćujemo pravo da bude rasterećeno i srećno ?
                                                     
                              JADNI NASTAVNICI

 Plan i program MORA da se ispuni !
  Deca su razmažena i svi misle da je njihovo dete CAR(ICA) a ja imam 30 careva i carica!
  Roditelji MORAJU sa njima da rade ako misle da im dete nešto postigne !
 Ne pišem ja ovakav plan !
Ja moram da saberem ocene i izvedem prosečnu.To nije do mene !
Ne mogu ja da ih volim- - imaju roditelje da ih vole. Ja sam tu samo da ih vaspitavam! (lično čula od razrednog starešine)
Za ovu platu dosta je i što dolazim u školu. Ne moram ja sebe više da dam!
Zašto ?
Reći će mi neko hvala ?
Još treba da rešavam i ispravljam njihove greške u vaspitanju!
Danas je baš teško biti prosvetni radnik!

 MORAMO SE VRATITI u svoje detinjstvo i školovanje i zapitati:
-koji predmet sam najviše voleo (la) ,jer sam obožavao (la) tog nastavnika?


I NAJBITNIJE da se prisetimo ZAŠTO SMO IZABRALI BAŠ TAJ POZIV!

A ZAŠTO SVE MORA DA BUDE KOMPLIKOVANO KAD MOŽE BITI JEDNOSTAVNO ?!


OSNOVA SVEGA JE LJUBAV ! 

LJUBAV PREMA PARTNERU IZ KOJE SE RODI DETE.
LJUBAV PREMA DECI
LJUBAV PREMA SVOM POZIVU.

JER LJUBAV KAD JE PRAVA NE MOŽE DA BOLI.

IMA LI U NAMA PRAVE LJUBAVI ???
                           

ZA JEDAN MINUT DO USPEŠNOG ČITANJA

Znate već da radim u Biblioteci na Dečijem odeljenju. Neverovatno je da se susrećem sa velikim brojem dece koja su neuspešna u čitanju. Posledica toga je da deca ne vole da čitaju, doživljavaju stresno školu a da ne pričamo o tome da nesavladano čitanje onemogućava napredovanje u nastavi. Problem se direktno  odražava na samopouzdanje deteta, nezadovoljstvo roditelja, učitelja i na kraju se odražava lošim uspehom.

Kada mi dođe dete koje otvoreno kaže da ne voli da čita ,uvek mu postavim pitanje : "Da li si naučio(la) tečno i izražajno čitanje? Odgovor je naravno negativan. Posle toga zamolim dete da mi pročita jednu rečenicu i vidim problem. Nakon toga mu postavim pitanje:" Da li bi hteo(la) da ti otkrijem TAJNU ČITANJA ? " Odgovor je potvrdan ali su deca nepoverljiva jer su  do tada već traumatizovana i gledaju me sa podozrenjem.

...počinjem... Ti verovatno provodiš dosta vremena ispred ekrana TV ili kompjutera ? Tvoje su oči i mozak navikle na slike ? Crtaš li lepo ? Većina su i dobri crtači  i odlično im ide matematika...
Ti si verovatno vizuelni tip. Pamtiš li slike odlično ? I kreće komunikacija koja opusti dete... Nastavljamo priču o načinu čitanja i generalni zaključak je da sva deca koja nisu savladala tehniku čitanja  imaju PROBLEM SRICANJA !
Ohrabrim ih rečima da ONI ništa nisu krivi i da su se trudili čak i više nego što su morali ali nisu znali TAJNU ČITANJA...

"Zamisli da je tvoj mozak kompjuter a tvoje oči kamera...Neka "kamera" SNIMI u ovoj reči PRVO I POSLEDNJE SLOVO,zatim SNIMI CELU REČ KAO SLIKU i onda izgovoriš PRVU REČ koja TI SE POJAVILA U GLAVI.

  Istog trenutka dete počinje normalno da čita!

 ZA TAJ TRENUTAK VREDI ŽIVETI !

SJAJ I SREĆA U OČIMA DETETA  i  SVE MUKE KOJE SU NESTALE...

...a sve se to odigralo i skockalo u mojoj glavi kada sam naišla na ovaj tekst i povezala stvari:

  EVO REŠENJA ZA PROBLEM KOD DECE KOJOJ NE ODGOVARA TEHNIKA SRICANJA

Prema istraživanjima naučnika s Kembridža, ljudski mozak ne čita svako slovo ponaosob, već reči posmatra kao celinu, te tako bez ikakvih problema možemo da čitamo i tekstove u kojima su slova reči ispisana haotično, fale ili su "završile" na pogrešnom mestu.

Međutim, ima jedna stavka koja u ovakvom tekstu mora da se ispoštuje.

Naime, bitno je da se prvo i poslednje slovo u reči nalaze na odgovarajućem mestu, dok je redosled ostalih slova apsolutno nebitan.

Ovaj ozbiljan "poremećaj" šaljivo nazvan je tipoglikemija...

Na nekom seminaru u Geteovom institutu čula sam da je ČITANJE JEDINA LJUDSKA AKTIVNOST KOJA AKO JE ČOVEK NE SAVLADA ODLIČNO,ON NE VOLI DA ČITA.Na naš osmeh  odgovoreno nam je rečima :"Možete naučiti da perete sudove ali to ne znači da ćete voleti to što radite.Jedino je čitanje izuzetak."

Poslednji "slučaj" se dogodio pre par dana kada je majka došla sa detetom drugi razred i devojčicom šesti. Malo dete koje je savladalo čitanje kako treba je pokazivalo aroganciju prema starijoj sestri. Na moje pitanje devojčici šta ona čita, usledio je majčin odgovor: Ona ne voli da čita ! Naravno kroz par minuta otkrila sam isti problem kod devojčice koja sada kreće u šesti razred.
Možete li da zamislite taj osećaj kada sam primenila ovu metodu i kada je ona ISTOG TRENUTKA POČELA TEČNO DA ČITA.

Ta sreća u njenim očima je moja najveća sreća...

I razmišljala sam ranije ,zašto su mi se složile kockice da završim radeći u Biblioteci...
Bog za svakog od nas ima plan.. Moj je da voleći decu  pomažem  da zavole knjigu i shvate vrednost ZNANJA !
 Moja najveća nagrada je što srećni ulaze na Dečije odeljenje...a mnogi

i ne vole što odlaze...

                                                          Pozdravlja Vas,

                                                                 

Deca - post br.6 / Novac i kućni poslovi

 Po dolasku sa odmora sam radila par dana na Stručnom odeljenju gde  nam se nalaze knjige iz svih oblasti ljudskog znanja. Jedva dočekala da vidim čega ima novoga što se tiče dece,vaspitanja,učenja..
Izdvojila sam dosta knjiga koje bih Vam preporučila. Jedna od njih je i knjiga Skrivene poruke. Možete opis knjige pročitati OVDE.

Listajući setila sam se kada sam i sama vaspitavala decu, na primer odnosa dece prema kućnim poslovima.U mojoj glavi nikad nije bilo dileme da li treba deca da rade odredjene poslove ili ne...i da li im za to treba plaćati...Dosta je roditelja išlo lakšim načinom, jer nisu umeli da izgrade svoj autoritet kod dece i plaćalo im za kućne poslove misleći da donose ispravnu odluku...

Ja sam se rukovodila činjenicom da ni meni majka nije plaćala da radim po kuću,pa eto ispadoh normalna ...Bila sam ponosna kad nešto sama uradim u kući. Sećam se da sam još kao gimnazijalka volela da farbam saksije u žutu boju, da menjam pelcere sa bakicama u komšiluku...a da ne pričam o tome da me je majka vaspitavala da u zgradi gde smo živeli moram uvek da pomognem

starijim komšijama koji se vraćaju sa pijace i nose torbe.

Na isti način sam i vaspitavala svoju decu. Ljubav je glavna pokretačka energija u kući. I svakom članu porodice treba da je čast da svojim radom doprinese boljem funkcionisanju u kući. Novac za posao  u kući ? To nije postojalo u komunikaciji među nama. Jer šta bi se desilo kada dete neće novac , ne treba mu, darivali ga bake i deke...kako ćete ga onda naterati da uradi ono što treba u kući... a da ne pričamo o odnosima u kojima više nema emocije nego je materijalno osnov odnosa...Treba li takav odnos biti medju roditeljima i decom. Kad ostarite...da li ćete imati dovoljno da platite svoju decu da se pobrinu za Vas ili će ljubav i emocije koje imaju prema Vama odraditi svoje. Mislite o tome..

Ako ste mlad roditelj ,bilo bi dobro da pročitate ovi knjigu i proverite sebe, donosite li ispravne odluke...Jer život nema reprizu...jednom loše vaspitano, zauvek ostaje...

Slažete li se ?

Pozdravlja Vas,

O deci

Koje igre usporavaju ili oštećuju razvoj dece, a da toga nismo svesni (aj

                                                                   

Dovoljno je pogledati ovaj video i preporučiti ga mladim roditeljima.

Mladići kao nepostojeća populacija čitalaca

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/I-knjige-uzdizu-duh.lt.html

Pročitah tekst u POLITICI, koji samo potvrđuje nešto što se godinama dešava u celom svetu.Mladi muškarci,između 15 i 25 godina ne postoje kao čitalačka populacija.Izuzev stražara,portira,radnika obezbeđenja koji po prirodi posla imaju slobodnog vremena za čitanje.
Međutim,slično kao u ovom tekstu je i u našoj Biblioteci.
 
Zato se na Dečijem odeljenju  Biblioteke vodi "bitka" za svakog čitaoca.Roditeljima  se daju saveti ,JER SU ONI ODGOVORNI ,U NAJVEĆOJ MERI,ZA SVE ŠTO SE TIČE NJIHOVE DECE.
Često čujem od njih kako dete ne želi da čita.Ja im samo odgovorim pitanjem:"Kada bi Vam dete saopštilo da: napušta školu,više neće da dolazi kući u dogovoreno vreme,neće da jede ništa sem slatkiša...Vi biste poštovali odluku Vašeg deteta?"
Obično,ih zatekne moje pitanje.Onda ,počinje pravdanje i na kraju saopštavaju da ne znaju KAKO?
Tada im kažem za moj projekat BUDILNIK.
Kupe jedan mali budilnik,koji navijaju deci da zvoni za pola sata.Za to vreme deca čitaju na glas.To treba da budu zajednički  prijatni trenuci između roditelja i dece,kad dete čita roditelju.U isto vreme potrebno je da nauči 5 novih reči koje će slikom objasniti u svom malom ručno pravljenom rečniku.
Uveče,kada legne da spava,upita se -"Da li mi je danas zvonio budilnik?"
Radeći tako 21 dan,postaje dobra navika,bez koje ne može.Osim dobrobiti čitanja,ti trenuci ostaju zauvek u sećanju.
Meni je ostao trenutak kada me je moja pokojna majka držala u krilu i držala mi  knjige jer su bile teške,a ja citala..To je nešto što se ne zaboravlja.

Takođe,da biste sve ovo ostvarili potrebno je da se zna-"KO JE GAZDA U KUĆI."

Zato od srca preporučujem knjigu u izdanju kreativnog centra,sa istoimenim naslovom od Nevene Lovrinčević.Jer da bi ste imali uspešno dete morate uspešno i da ga vaspitate.

                                    Pozdravlja Vas ,
                                                            Cale