Od tada,pa do kraja radnog i životnog veka,ostaju normalni samo oni koji imaju urođeni optimizam,koji sreću nalaze u malim stvarima(što ne kažem da je loše)i naravno oni koji su od početka znali šta treba raditi u Zemlji Na Promaji.
I tako,mi koji ceo radni vek tešimo sebe kako radimo iz ljubavi prema zanimanju koje smo odabrali,treba da odemo u zasluženu penziju.
Ja,na primer imam već 30godina radnog staža.15 godina sam provela radeći kao vaspitačica u vrtiću.Tamo sam za svih 15 godina radila za dve žene jer su grupe bile sa 50- toro dece.Svakoga dana je dolazilo preko 40.Ja sam imala sreću da se posle takvog stresnog posla zaposlim u biblioteci. Biblioteka je bio moj san,koji mi se i ostvario.Nažalost,mnoge moje koleginice,vaspitačice su teško obolele ,bez mogućnosti da dočekaju penziju.
I sada ,kada za 5 godina mogu imati taj uslov od 35 godina radnog staža,ne može se u penziju.Nema para.Produžava se radni vek,za po 4 meseca na godinu dana.I tako umesto za 5 godina,produžava se moj rad na 8.To je onda 38 godina radnog staža i dve godine dodatog na treće dete.Znači 40.
Avaj,ali ni to im nije dovoljno.Čujem predlog da se produži ženama još,da se doda po 6 meseci na godinu dana.
Tako bi ispalo.ako zdravlja bože doživim penziju,da u nju odem sa 43 godine radnog staža.
I tada će reći,neke nove mlade obrazovane osobe."Gospodjo,pa kako možete očekivati da Vam isplatimo penziju kada ste uplaćivali po 20 evra mesečno doprinose.Zašto niste razmišljali na vreme o svojoj penziji i uplaćivali u privatni penzioni fond?
Za to vreme, niko te ne pita kako možeš ,UKOČEN OD ŽIVOTA na promaji,imati studenta ,sa platom od 300 evra(koju hoće da zamrznu a evro divlja)a pritom ne živeti u univerzitetskom gradu?
A tamo negde,preko granice,ljudi se brinu za mentalno zdravlje penzionera i navode primere dobre prakse koje možete pogledati na ovom linku:
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/329597/Ostati-mlad-i-u-poznim-godinama
A ja ću Vam za kraj, umesto zaključka ispričati VIC:
Priča o malom crvu
Živio u kanalizaciji mali crv, živio i pojma nije imao da neki žive i drugačije.
Jednog dana, nađe on neke stare raskiseljene novine, počne čitati pa zaprepašćeno zapita tatu:
"Tata, je li točno da ima crva koji žive u jabukama?"
"Točno je, sine.", odgovara tata.
"A je li točno da neki crvi žive i u mesu?"
"I to je točno, pile tatino".
"A ima ih i u salami?"
"Ima dijete moje, ima".
"Pa zašto mi onda, zaboga, živimo u ovim *******?"
"Zato, sine, što je ovo naša DOMOVINA!".
Iskreno,
vaša Cale.
