Malo mudrosti

nepoznati izvor

...Lazar Preljić sa planine Golije. Starina, 89.godina, uživa u životu.
Britko razmišlja a na pitanje šta je zajedničko svim ljudima na svetu, on odgovora:

"Što im je detinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo da budu deca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje. Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli."

Koje bi životne pouke dao deci?
Starac, osmehujući se, odgovori:

"Da nauče, da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Da nije najvrednije ono što poseduju, nego ko su u svom životu. Da nauče kako nije dobro da se upoređuju s drugima. Kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba. Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči. Da shvate kako postoje osobe koje ih nežno vole ali to ne znaju da kažu, ni da pokažu. Da nauče da se novcem može kupiti mnogo, osim sreće. Da dve osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je različito. Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve tvoje mane a ipak te voli.
Jer, vidi sinko, ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti i šta si učinio ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio"...

Pozdravlja Vas,
                        Cale

KO TO TAMO misli na mene

Drage moje blogerke,obracam se Vama svojim citaocima kojih je na moju radost vec dostiglo 86.Jee za godinu dana blogovanja "upoznala"  sam toliko divnih ljudi.

Medju njima je jedna osoba,pretpostavljate po naslovu Sandra  sa bloga KO TO TAMO,koja je bila medju prvim mojim sledbenicima i osoba koje je Prva dala komentar na moj post.Svi blogeri znaju kakav je to emotivni udar kada procitate prvi komentar.Neko Vas cita.Ne pisete u prazno,svoj licni dnevnik koji niko ne cita.Nekog zaznima.E taj neko je Sandra koja mi je bez obzira na pokazivac da sam citana dala podsticaj da nastavim jer to "nesto" sto objavljujem nekog zanima.I dan danas se radujem kada vidim njen komentar na blog.I onda ,Sandra mi trazi adresu i stize paket od nje.Boze,koliko sam se radovala kao malo dete.Svima sam pokazivala da sam dobila poklon od nove drugarice,blogerke.Prvi put smo se i cule telefonom i osim toga sto imamo mnogo slicnosti,da volimo sve kreativne stvari,kucu,decu,porodicu,blogosferu,pcele i med,imamo cak i obe cerke koje studiraju Arhitekturu.Posle pomislim,dal je moguc sve to?A onda shvatim da se slicni ljudi privlace.

Draga Sandra HVALA ti za ovu paznju.Jedna tvoja cestitka je otisla nasoj dragoj mladoj koleginici u Biblioteci,koja je rodila malu Isidoru.

Tvoja kesa je MASTERPEACE.Odusevljena sam i razmisljala sam kako mi sa strane bolje vidimo i da bih ja ako bi me neko pitao rekla:Sandra,patentiraj tvoje kese i pravi svih velicina da u njih stavljas svoje VRHUNSKE sapune.I to bude HANDMADE BY SANDRA.

A kad prodjemalo vremena volela bih da i Sandra i moje drage blogerke izdvoje nesto sto ja radim i kazu da je na njih ostavilao utisak ,jer ja mu dodjem kao kreativni svastar.

Jel tako da sam u pravu?Kesa ima red rucno radjenih porcelanskih cvetica.Ma,fenomenalno!

Otisla kao cestitka za malu Isidoru

Za kraj,

Pozdravlja Vas,

                       Cale