Evo malo sličica kako sada izgleda povrće:
Krenule su dinje i mojoj sreći nije bio kraj.
Mnogo je cveta na lubenicama ali su tek sada zametnule plod.Potrebno je ostaviti po 5 plodova na vreži a ostale otkinuti kada su veličie zrna grožđa,. To ću tek uraditi kada ponovo odem.
Krastavac je već uveliko na našoj trpezi. I paradajz ali mi se istrošila baterija i nisam mogla da fotografišem. Problem mi predstavlja paradajz. Kada sam njega sadila nisam znala kako bi ga malčirala .Tako da je zasadjen na tradiconalan način. E,to je problem jer jedino njega moram sada da okopavam.
Sledece godine,nece tako biti.Procitala sam u Enciklopediji organskog bastovanstava,da bale organske slame(jer je paradajz osetljiv na hemikalije) nakvasim vodom i organskim đubrivom sa visokim procentom azota(ne znam kako doći do toga,ali istraziću).I tako stoje 3 nedelje dok ne počne slama da se razlaže. Umotavanje bale u crnu foliju zadržava vodu i toplotu. Leti se pazi da ne bude prevruće. Zatim se stavi gomila zemlje za cvečće,na povrsini slame i zasadi paradajz pojedinačno, ne duboko.Tako da ,bale slame daju vlagu i dodatni prostor za rast korena.
Šargarepa.Odlična gde je zemlja mekana i koju sam izmalčirala. Ono što nisam stigla, araslo u korov i guši je. Ako budem imala vremena i nju da sredim:.očistim ,postavim novine i travu.(nemam više slame i stavila sam pokošenu travu) To i nije dobro rešenje za jesen jer u travi ima semenja i korovskih biljaka ali trenutno vrši posao. Na jesen ću travu skloniti. Ostaviću da se preradi samo tamo gde je čistaa slama.
Ovde se vide i novine koje sam postavila ispod.
Zametnule su i tikvice .Inače sve sam krenula da sadim mnogo kasnije nego što su drugi baštovani. Ali to nije sprečilo krastavce da budu super. Odličan je i paradajz. Fotografisaću ga.
Kopriva ,kojom smo 2 puta prskali ,sprečila je bolesti Jeeee!
Ovo je paprika koju smo već jeli. Sočna i miriše na papriku a ne na pesticid. Zadovoljstvo je veliko.
I nema okopavanja . A kada je vrućina , ni svakodnevnog zalivanja.
A sad ,malo šale:
Na pitanje ,gde sam se uputila biciklom. Kažem: "Idem da zalijem baštu. A gde ti je basta? U Dragovcu!"
A to je selo koje je udaljeno 7 km od naše kuće.14 km vožnje biciklom je divno iskustvo. Samo, sutra dan baš i nije divno. Nije mi jasno kako do sada niko nije izumeo mekše sedište za bicikl ili toga nema da se kupi u našoj Zemlji Na Promaji?
Veliki pozdrav,
Cale