U kući mog Zorana pčelari se tridesetak godina. Do sada nije zabeleženo da nije bilo Bagremovog meda.
Pčelice negovane,u dovoljnom broju,spremne za pašu ali...kiša...kiša...kiša...vetar...sunce...kiša...
Zoka ih je uredno selio na mesta gde ima paše. Bile su prvo u selu Dragovcu u zimovniku,zatim u selu Oreovica.Trebalo je da idu i na planinu Rudnik ali je voda odnela most. Onda se preselile u Kučevo .Imalo je bagrema ali vreme nije poslužilo. Malo sunca,pa suvi vetar,pa kiša .Bagremov cvet se pretvarao u čvrstu semenku i kako je vetar duvao tako nas gadjao tim semenkama i trudio se svim silama da odemo kući.I Zoka ih je vratio U zimovnik.E sada u selu ima malo lipe i nešto rade,imaji hrane za njih i da se društva razvijaju.
Sledeće seljenje biće na Frušku goru. Daj bože da vreme bude lepo.A tamo godinama su svi pčelari plaćali Nacionalnom parku po košnici što borave na Fruškoj gori.Svugde u svetu,plaća se pčelarima po košnici jer 70 % svog oprašivanja u prirodi obavljaju pčele.I konačno jesenas je doneta Uredba da se ukuda to plaćanje. Medjutim,kako čujemo od šumara ,oni tu uredbu nisu dobili i dalje imaju zadatak da naplaćuju pčelarima.Šta reći !
Gde ću sada-šta ću sada?-razmišlja moj pčelar.
Ostale slike su sve iz Kučeva,iznad sela:
Ali sve to nije razlog da ne uživamo u ovakvoj prirodi u poljskom cveću i pečenim palačinkama:
Pozdravlja Vas,
ps.1003-čula sam da na jednom radiju naplaćuju muzičku želju 500 dinara a radio dobro radi.Šta je jedna pesma prema tome, da od svih nas, po malo, neko dobije krov nad glavom.Mislite o tome:)