Bagremov med-šta to beše?!

U kući mog Zorana pčelari se tridesetak godina. Do sada nije zabeleženo da  nije bilo Bagremovog meda.
Pčelice negovane,u dovoljnom broju,spremne za pašu ali...kiša...kiša...kiša...vetar...sunce...kiša...
Zoka ih je uredno selio na mesta gde ima paše. Bile su prvo u selu Dragovcu u zimovniku,zatim u selu Oreovica.Trebalo je da idu i na planinu Rudnik ali je voda odnela most. Onda se preselile u Kučevo .Imalo je bagrema ali vreme nije poslužilo. Malo sunca,pa suvi vetar,pa kiša .Bagremov cvet se pretvarao u čvrstu semenku i kako je vetar duvao tako nas gadjao tim semenkama i trudio se svim silama da odemo kući.I Zoka ih je vratio U zimovnik.E sada u selu ima malo lipe i nešto rade,imaji hrane za njih i da se društva razvijaju.
Sledeće seljenje biće na Frušku goru. Daj bože da vreme bude lepo.A tamo godinama su svi pčelari plaćali Nacionalnom parku po košnici što borave na Fruškoj gori.Svugde u svetu,plaća se pčelarima po košnici jer 70 % svog oprašivanja u prirodi obavljaju pčele.I konačno jesenas je doneta Uredba da se ukuda to plaćanje. Medjutim,kako čujemo od šumara ,oni tu uredbu nisu dobili i dalje imaju zadatak da naplaćuju pčelarima.Šta reći !

Gde ću sada-šta ću sada?-razmišlja moj pčelar.
Ostale slike su sve iz Kučeva,iznad sela:

Ali sve to nije razlog da ne uživamo u ovakvoj prirodi u poljskom cveću i pečenim palačinkama:

A kako se spava u kamionu?!Nigde lepše i bolje.Da li je to energija pčela ,prirode,vazduha...Ne znam, ali kada spavam u kamionu preporodjena sam.To je odmor za dušu i telo.Što rekao moj Zoka,nekome ovo ne bi bio odmor jer je konfor minimalan ali sve zavisi od toga šta ljudi žele,očekuju a šta zanemaruju zarad lepote u kojoj su .Mi smo istomišljenici i tako malo za nas je mnogo.

Pozdravlja Vas,
                     

ps.1003-čula sam da na jednom radiju naplaćuju muzičku želju 500 dinara a radio dobro radi.Šta je jedna pesma prema tome, da od svih nas, po malo, neko dobije krov nad glavom.Mislite o tome:)

Planina Rudnik,selo Šatornja i vadjenje bagremovog meda

Pozdrav dragi moji!Šta ada Vam kazem,slike govore više od rečli.Na leto cu napuniti 53 godine i do sad nikada nisam videla dve duge preko celog neba.Kao prvo rodjena i porasla u stanu.Moja ljubav prema prirodi je nemerljiva.Od kada sam sa Zoranom i sa njim se bavim pčelarenjem,radujem se svakom provedenom danu u prirodi.

I ove godine,kao i do sada, na drugu po redu bagremovu pašu otišli smo na planinu Rudnik u selo Šatornja.Tamo smo upoznali jako drage osobe.Ove godine su nas u svoje dvorište primili divni ljudi- Zoran i njegova majka Sneža.

Nas kamion

vadjenje ramova iz košnica

Ko kaže da se ne veze u prirodi.Ali ovaj put sa žicom,jer se pravi mreža na ramovima u koje se utisne vosak.

Kapa je neophodna da me bas po licu ne izbockaju.A bez knjige-nikako.

Moja ruka-jedna je uspela da me naljuti.

bagremov med

pogled ispod suncobrana

E,tako je proteklo 6 dana na Rudniku.Aktivni odmor.

Pozdravlja VAS,
                        Cale