среда, 02. јул 2014.

RUKE! Šta nam znače a nismo svesni !

 Kad se čovek preforsira onda samo može da gleda šta drugi rade.


Moje su ruke otkazale poslušnost i bol je snažan priikom svakog pokreta.
Lečim se.
Blejim.
Premeštam sa mesta na mesto.
Vidim prašinu  gde je nisam videla.
A radila bih baš to.
A boli baš.
I grozno je da ne možeš da podigneš ruku,da tražim pomoć da navučem košulju.
I da te ljudi gledaju i pitaju se dal je baš to tako jer ti NIKAD nisi kukala zbog nečega.
A na posao idem.Jedan dan i  jedan vikend je bio najgori  i prošao.
Videću zdravstvo na delu.Šta nude osim inekcija protiv bolova.Da li će neko pokazati malo želje da otkrije šta se to krije iza tog bola?
Znam ja da je moja kičma izdajica.Al da me zezne u ruke ,to nisam očekivala.
Da ovu moju čupavu kosu ne mogu da raspravim posle pranja jer dugo traje raščešljavanje?!
Valjda naš čuvar odozgo, s vremena na vreme,  saplete, onoga,ko ne zna sam da zakoči.

Odmaram i čitam...


Odlična knjiga koja drži pažnju i na sve zaboraviš:





Namučila me lavanda da je isečem.Smešno ali istinito.


A onda otkrijem divne priče...


I gledam u moje cveće...


i ono gleda u mene... i smešimo se...tako je lakše i lepše...


I valjda ću i ja uskoro moći kao ova puzavica da se uzdignem ... i podignem ruke bez bola...



I još jedna doooobra knjiga...završavam je...valjda će i iz mene "izroniti" nešto dobro.



                  Voli Vas i pozdravlja,
                                               

p.s. A kako ste Vi?
09 10 body>