Svako u svojoj sobi. Svako u svojoj mišjoj rupi... Svako u svom svetu... u virtuelnom svetu...
Zabranjen ulazak u sobu! Zabranjena zona! Neprimeren ton ukoliko se krše "podrazumevana" pravila... Bolje poznavanje virtuelnog "prijatelja" nego brata,sestre... Ne znamo šta bi pričali..o čemu... Vlastititi interesi iznad zajedničkih... Grčevito se boriti za lični status... Mogla bih nabrajati do besvesti .
Zvuči li Vam poznato?
Da li ste se setili trenutaka kada bi u kući nestala struja i svi počeli da izlaze iz svojih "mišjih rupa" jer se osećaju bespomoćno ukoliko nisu na netu,u SVOM svetu...?!
Koliko puta smo čuli da deca moraju imati svoj prostor,svoje,sobe,svoju tehniku,svoje ,SVOJE ?!!! Koliko smo puta videli da to "svoje" samo pospešuje sebičnost i otuđenje.
Nekada su deca spavala u istoj sobi,ako ne i u istom krevetu...Pričala pred spavanje...znala kako dišu i šta im je u glavi...zagrljeni osećali sigurnost i toplinu SVOGA-RODA SVOGA! I vezani bili celog života jedni za druge kao kost i meso.
Primećujete li razliku?
Model ponašanja koji se plasira u medijima kroz filmove,savete,literaturu , ne pogoduje mentalitetu naroda na našem prostoru.
Zato ,ako nemate odvojene sobe za svoju decu, nemate ni čak odvojene krevete, niste ni svesni koliko ste mnogo učinili za svoju decu ! Niste im dozvolili da se otuđe!!!
A sad razmislite o ovome što sam Vam rekla, pa potražite primere iz svog života, svog okruženja , pa možemo da ukrstimo mišljenja.
Materijalno blagostanje ne može biti veća potreba od emocionalne ispunjenosti.
Slažete li se ?
Pozdravlja Vas,
