Krompir iz tornja,šargarepa iz činije ? ! - Unusual growing vegetables AND ORGANIC GARDENING

              Mnogo informacija na jednom mestu o ORGANSKOM BAŠTOVANSTVU

Želim baštu a nemam prostoraaaa...Možda neko od Vas ima sličan problem.VOLIM I BAŠTU BEZ MOTIKE,ORGANSKO BAŠTOVANSTVO,SVE ŠTO JE NOVO I KORISNO.

                                                                           IZVOR:
Do svoje 35.godine živela sam u stanu. Baštu gledala na slici. Od mene ne može da postane poljoprivrednik  ali može entuzijasta početnik u baštovanstvu .Nije to neka velika mudrost ali zahteva dodatno obrazovanje,praksu,razmenjivanje informacija. E tu sam već dobra.
                                     
                                     

IZVOR:

Možete pogledati i stare postove kada sam imala iznajmljenu površinu zemlje i krenula u istraživačko organsko baštovanstvo: 

1.DEO -ORGANSKO BAŠTOVANSTVO
2.DEO:
3.DEO:
4.DEO:
5.DEO:
6.DEO:
7.DEO:
8.DEO:

Ovo sada što ću Vam pokazati  je nešto po meni sasvim prihvatljivo za početnke i ljude koji imaju volju a nemaju prostora.To  sam želela da podelim sa Vama kao i da skupim na jednom mestu sve postove o organskom baštovanstvu.Kao  početnik u blogovanju(skoro ptre tri godine- u trenutku kada sam počela i baštu da radim) moji obeleživači su bili različiti .Pisala sam-organska bašta,organik food,organsko baštovanstvo,pa sada  kad sam tražila jedva sam sama uspela da nadjem.Treba mi dodatno sredjivanje bloga.A zato isto treba vremena.Ali polako...Ionako sam samouka što se blogovanja tiče pa se radujem svemu što sama prokljuvim i dodam da bi blog bolje funkcionisao.

Evo tog TORNJA ZA KROMPIR:
Nema kopanja. Na kraju samo okrenete toranj za stari krompir  ili rukom pretražte mladi krompir.Ostatak posta možete pogledati OVDE :

Kako da zasadite novu šargarepu od stare?
Najbolji način i da pokažete deci...Vrhove stare šargarepe koja je malo zelena a inače je bacate,potopite u činiju sa malo vode...I gledate kako kreće da raste...Potom presadite u saksiju ili u baštu...

Ostatak ideja možete pogledati OVDE 

                          Interesantno i korisno,zar ne ?


                                                    Pozdravlja Vas,


                                                               

Organska bašta 8.deo / Mini bašta-topla leja-Small Bad Garden

Pogledajte ,kako je na stazama pored kuće  napravljena  MINI BAŠTA _BAd GARDEN koja je ujedno i dekorativna.Ostatak posta možete videti OVDE:

Divno,zar ne?
                                            Pozdravlja Vas,

                                                   

Organska bašta 7.deo /Topla leja--Raised Bad Garden

Raised Bad Garden ili  Topla leja

Jednostavno,jeftino rešenje da radite u bašti bez bola u leđima.

Pogledajte.

Ovo je dobro rešenje,međutim čovek mnogo priča ,pa preporučujem da odgledate zadnjih 3 minuta videa.

Pronašla za Vas,

                      Cale

Organska bašta 6.deo-primeri dobre prakse

Možda nešto od ovih primera iskoristite.
                     Za Vas,
                               Cale

Organska bašta 4.deo malčiranje

Pogledajmo iskustva iz sveta:

Paradajz malčiran novinama.Ja bih samo dodala slamu preko.

Pripremimo baštu za sejanje.Prvo kartoni ,pa malč.Može li biti bašte bez kopanja.
MOŽE!

Različito malčiranje ali je krajnji ishod isti.

Ovako rade organizovano na Havajima.Preradjuju organke otpatke u kompost:

Možemo li i mi učiti našu decu u školi kako da sami uzgajaju povrće u svojoj bašti?

 

Pozdravlja Vas,

                     Cale

Moja organska bašta. 3 deo- Priručnik za organsku proizvodnju

                                   foto:serbiaorganica.org
Biotehnički fakultet Podgorica,izdao je u pdf formatu Priručnik za organsku proizvodnju.Na 196 strana može se pročitati mnogo korisnih stvari.
Za organsko baštovanstvo preporučujem da pogledate od 26 do 50 strane.Posle toga imate savete za organsko stočarstvo.

http://www.fao.org/docrep/015/an444sr/an444sr00.pdf




http://serbiaorganica.org/novosti/


Ovo je sajt koji svi proizvođači organske hrane treba da posećuju.Oni koji se dvoume da li da se pridruže,odlučiće se za organsku proizvodnju.
Zašto?
Na prvom mesti je zdravlje svih nas i naših porodica.
Na drugom mestu je šta ćemo ostaviti svojoj deci-očuvanu zemlju koja će ih hraniti ili uništenu da nemaju od nje koristi a ni života.
Na trećem mestu,ako živite od poljoprivrede onda i zaradite od nje. Cene organskog povrća su mnogo veće od ostalih.
Evo primera sa sajta- 
http:// serbiaorganica.org


Cene od 16.06 u Beogradu za neke organske proizvode:
Krompir od 150 do 200.din
Šargarepa od 70 do 200.din.
Grašak od 250 do 400.din.
Boranija 400 din.
Salata od 60 do 80 din.
                                       Pozdravlja Vas,
                                                              Cale

Moja organska basta 2.deo

Evo malo sličica kako sada izgleda povrće:

 Krenule su dinje i mojoj sreći nije bio kraj.

Mnogo je cveta na lubenicama ali su tek sada zametnule plod.Potrebno je ostaviti po 5 plodova na vreži a ostale otkinuti kada su veličie zrna grožđa,.  To ću tek uraditi kada ponovo odem.

 Krastavac je već uveliko na našoj trpezi. I paradajz ali mi se istrošila baterija i nisam mogla da fotografišem. Problem mi predstavlja paradajz. Kada sam njega sadila nisam znala kako bi ga malčirala .Tako  da je  zasadjen na tradiconalan način.  E,to je problem jer jedino njega moram sada da okopavam.

Sledece godine,nece tako biti.Procitala sam u Enciklopediji organskog bastovanstava,da bale organske slame(jer je paradajz osetljiv na hemikalije) nakvasim vodom i organskim đubrivom sa visokim procentom azota(ne znam kako doći do toga,ali istraziću).I tako stoje 3 nedelje dok ne počne slama da se razlaže. Umotavanje bale u crnu foliju zadržava vodu i toplotu. Leti se pazi da ne bude prevruće. Zatim se stavi gomila zemlje za cvečće,na povrsini slame i zasadi paradajz  pojedinačno,  ne duboko.Tako da ,bale slame daju vlagu i dodatni prostor za rast korena.

 Šargarepa.Odlična gde je zemlja mekana i koju sam izmalčirala. Ono što nisam stigla, araslo u korov i guši je. Ako budem imala vremena i nju da sredim:.očistim ,postavim novine i travu.(nemam više slame i stavila sam pokošenu travu) To i nije dobro rešenje za jesen jer u travi ima semenja i korovskih biljaka ali trenutno vrši posao. Na jesen ću travu skloniti. Ostaviću da se preradi samo tamo gde je čistaa slama.

Ovde se vide i novine koje sam postavila ispod.

Zametnule su i tikvice .Inače sve sam krenula da sadim mnogo kasnije nego što su drugi baštovani. Ali to nije sprečilo krastavce da budu super. Odličan je i paradajz. Fotografisaću ga.

Kopriva ,kojom smo 2 puta prskali ,sprečila je bolesti  Jeeee!

 Ovo je paprika koju smo već jeli. Sočna i miriše na papriku a ne na pesticid. Zadovoljstvo je veliko.
I nema okopavanja . A kada je vrućina , ni svakodnevnog zalivanja.

A sad ,malo šale:

Na pitanje ,gde sam se uputila biciklom.  Kažem: "Idem da zalijem baštu. A gde ti je basta? U  Dragovcu!" 

A to je selo koje je udaljeno 7 km od naše kuće.14 km vožnje biciklom je divno iskustvo. Samo, sutra dan baš i nije divno. Nije mi jasno kako do sada niko nije izumeo mekše sedište za bicikl ili toga nema da se kupi u našoj Zemlji Na Promaji?

                         Veliki pozdrav,

                                               Cale

Moja organska bašta.1deo

Već dugo godina razmišljam o tome kako je suludo živeti i kockati se sa svojim  životom i životom svoje porodice,tako što kupujemo neprovereno povrće po pijacama i radnjama .Susrećem se sa raznim pričama o tome koliko su neupućeni ljudi koji se bave proizvodnjom povrća ,i kako ne poštuju karencu ,nego ,uveče isprskaju povrće a ujutru ga prodaju.
Tako su mnogi proizvodjači povrća izazavali najteže bolesti kod svojih kupaca a da za to ,niko, niti zna ,niti odgovara.
Radujem se danu kada će biti usvojeni i sprovedeni svi zakoni Evropske unije koji će konačno zaštiti nas potrošače.
Proučila sam sve forume na netu,naručila Enciklopediju organske proizvodnje,postala ljubitelj emisije Vrtlarica koju prikazuje hrvatska televizija.Postala fan ideje - imati baštu bez motike!
Saznala ,sta je to Zeolit i kako bi mi on mogao pomoći u mojoj bašti.
Opremila se alatkama,velikim entuzijazmom,planovima,knjigama koje bi trebalo pripomoći kad mozak zataji.
Ponela sve dnevne novine koje kupujemo i mi i košiluk.Svratila kod seoskih komšija koji su mi rado poklonili slamu .  Bili su jako znatuželjni,šta će uraditi jedna gradska žena,bibliotekarka,koja nikada nije radila u bašti.
Ja sam poštujući upustva istomišljenika,očistila ručno od korova,prekrila novinama u debelom sloju,preko stavila slamu i  zalila. Inače bi je vetar odneo u tudja dvorišta. Na taj način sam  zaštitila zemlju da se ne suši,ne zaliva često i ne dozvoli da sunce izmami korov. Jedino je trebalo da zemlja bude topla pre pokrivanja.
U zemlju sam stavila stajsko đubrivo(dobila od komšija),stavila po jednu supenu kašiku zeolita i zasadila. Naravno ,dobro zalila.
U emisiji Vrtlarica sam gledala da seme treba staviti u mleko,osušiti i sutra saditi.Na taj način sam tretirala seme tikvica,duleka,salate. Jedino što sam izumela sama je da seme stavim na papirnu salvetu(jedan sloj salvete)preklopim da se osusi i tako sa tom salvetom sam zasadila. Zašto mleko,zašto salveta?
Mleko služi kao dezinfekciono sredstvi i povećava klijavost a za salvetu sam se setila pošto sam kupila seme šargarepe na metar.Po italijanskoj licenci,šargarepa Nantes je već pikirana na traci od papira.U jednoj kesi je bilo 5 metar trake.Kupila sam dve kese.Znači ,imaću 10 metara šargarepe.Ne,manje.Jedan metar trake sam otkinula i dala baki komšinici koja nije ni čula da tako nešto postoji , da isproba u svojoj  bašti.

Izvor:  poljoberza.net

Mogu Vam reći da mojoj sreći nije bilo kraja kada sam  ubrala prvi krastavac iz svoje baste.Uskoro ,dok još malo poraste povrće,uradiću fotografije i pokazati vam kako sam radila.

Posle svih ovih kiša,bilo je potrebno tretirati mlade stabljike nekim sredstvom koje će sprečiti bolesti.

Ja sam to uradila na ovaj način:

Obrala sam koprive u jednu kantu od 10 litara.Napunila je dooobro.Nalila vodom.Sutra uveče procedila i muž je stavio u prskalici i sve oprskao.Otišli smo na nedelju dana sa pčelama na Rudnik,da bi tamo vrcali med.

Kada smo se vratili,povrće je poraslo,probujalo.Nestalo je sumljičavosti da li je kopriva dovoljno dobra da zaštiti povrće.Sada mi stoji potopljena kopriva i vri na suncu.Treba da stoji dok ne prestane da vri. Onda se procedi i koristi kao rastvor-djubrivo u srazmeri 1:10. Jedini problem je što mnooogo smrdi. Ali ,čula sam da treba staviti šaku kamenog brašna i da se neće osećati. Probaću i reći svoje iskustvo.

Do sledećeg posta,

                            pozdrav,

                                           Slavica