Malo mudrosti

nepoznati izvor

...Lazar Preljić sa planine Golije. Starina, 89.godina, uživa u životu.
Britko razmišlja a na pitanje šta je zajedničko svim ljudima na svetu, on odgovora:

"Što im je detinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi želeli ponovo da budu deca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje. Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli."

Koje bi životne pouke dao deci?
Starac, osmehujući se, odgovori:

"Da nauče, da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Da nije najvrednije ono što poseduju, nego ko su u svom životu. Da nauče kako nije dobro da se upoređuju s drugima. Kako nije bogat onaj čovek koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba. Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči. Da shvate kako postoje osobe koje ih nežno vole ali to ne znaju da kažu, ni da pokažu. Da nauče da se novcem može kupiti mnogo, osim sreće. Da dve osobe mogu da posmatraju istu stvar, a vide je različito. Da nauče da je pravi prijatelj onaj koji zna sve tvoje mane a ipak te voli.
Jer, vidi sinko, ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti i šta si učinio ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio"...

Pozdravlja Vas,
                        Cale

Genijalni Dučić

Mladost i Starost

Za umne ljude i lepe žene ne postoji starost. Plemenite stvari ne stare, nego samo promene izgled, često čak i na lepše. U starosti se pokažu na licu karakter i duša čovekova, kao što se pokažu reljefi jednog brega tek u zimu kad izgubi šumu i potpuno ogoli. Ima lica koja sa starošću dobiju nešto svetiteljsko, i mudračko, druga mučeničko i bolesničko, a treća životinjsko i zversko. Znak rđavih ljudi i rđavih žena kojima se u mladosti nije raspoznavalo na licu njihov karakter jer je mladost svagda i u svemu neizmerna lepota. Ali ta su lica dobila u starosti izgled odvratan i užasavajući, crte zločeste, pogled krvnički. Istina, ni godine ne izražavaju tačno čovekovo doba. Ima mladh staraca kao što ima puno i starih mladića. Starost čovekova odista počinje tamo gde svršava njegovo oduševljenje. Čovek koji ne može da zatreperi, oduševljen za neku ideju ili za neku ličnost, star je i mrtav. Mladost, to je pre svega sveta vatra. Samo onda kad se ta vatra ugasi, treba leći i umreti. Čovek koji voli žene nikad ne ostari; a čovek koji traži društvo mladih, nikad ne tuguje. Uostalom, žene nisu stroge prema godinama čovekovim; jer one traže muževnost više nego mladost, a muževnost traje nesravnjivo duže nego mladost. Zato ima Don Žuana pedesetih godina, koji otmu žene i mladim Apolonima. U Rimu se nikad ni za koga nije reklo: "Umro je", nego: "Živeo je". Ljudi nas uvek plaše našim godinama, i kad smo stari i kad smo mladi, kad smo mladi da smo nedozreli za velika dela, a kad smo stari da smo postali nesposobni za velike namere. Starčevo iskustvo, ravno je učenosti. Niko ne zna šta nosi u sebi do poslednjeg daha. Priroda je u svemu ostavila sebi pravo na poslednju reč.

                                                                             Jovan Dučić

izvor:net

Pozdravlja Vas,

                      Cale