Znate već da radim u Biblioteci na Dečijem odeljenju. Neverovatno je da se susrećem sa velikim brojem dece koja su neuspešna u čitanju. Posledica toga je da deca ne vole da čitaju, doživljavaju stresno školu a da ne pričamo o tome da nesavladano čitanje onemogućava napredovanje u nastavi. Problem se direktno odražava na samopouzdanje deteta, nezadovoljstvo roditelja, učitelja i na kraju se odražava lošim uspehom.
Kada mi dođe dete koje otvoreno kaže da ne voli da čita ,uvek mu postavim pitanje : "Da li si naučio(la) tečno i izražajno čitanje? Odgovor je naravno negativan. Posle toga zamolim dete da mi pročita jednu rečenicu i vidim problem. Nakon toga mu postavim pitanje:" Da li bi hteo(la) da ti otkrijem TAJNU ČITANJA ? " Odgovor je potvrdan ali su deca nepoverljiva jer su do tada već traumatizovana i gledaju me sa podozrenjem.
...počinjem... Ti verovatno provodiš dosta vremena ispred ekrana TV ili kompjutera ? Tvoje su oči i mozak navikle na slike ? Crtaš li lepo ? Većina su i dobri crtači i odlično im ide matematika...
Ti si verovatno vizuelni tip. Pamtiš li slike odlično ? I kreće komunikacija koja opusti dete... Nastavljamo priču o načinu čitanja i generalni zaključak je da sva deca koja nisu savladala tehniku čitanja imaju PROBLEM SRICANJA !
Ohrabrim ih rečima da ONI ništa nisu krivi i da su se trudili čak i više nego što su morali ali nisu znali TAJNU ČITANJA...
"Zamisli da je tvoj mozak kompjuter a tvoje oči kamera...Neka "kamera" SNIMI u ovoj reči PRVO I POSLEDNJE SLOVO,zatim SNIMI CELU REČ KAO SLIKU i onda izgovoriš PRVU REČ koja TI SE POJAVILA U GLAVI.
Istog trenutka dete počinje normalno da čita!
ZA TAJ TRENUTAK VREDI ŽIVETI !
SJAJ I SREĆA U OČIMA DETETA i SVE MUKE KOJE SU NESTALE...
...a sve se to odigralo i skockalo u mojoj glavi kada sam
naišla na ovaj tekst i povezala stvari:
EVO REŠENJA ZA PROBLEM KOD DECE KOJOJ NE ODGOVARA TEHNIKA SRICANJA
Prema istraživanjima naučnika s Kembridža, ljudski mozak ne čita svako slovo ponaosob, već reči posmatra kao celinu, te tako bez ikakvih problema možemo da čitamo i tekstove u kojima su slova reči ispisana haotično, fale ili su "završile" na pogrešnom mestu.
Međutim, ima jedna stavka koja u ovakvom tekstu mora da se ispoštuje.
Naime, bitno je da se prvo i poslednje slovo u reči nalaze na odgovarajućem mestu, dok je redosled ostalih slova apsolutno nebitan.
Ovaj ozbiljan "poremećaj" šaljivo nazvan je tipoglikemija...
Na nekom seminaru u Geteovom institutu čula sam da je ČITANJE JEDINA LJUDSKA AKTIVNOST KOJA AKO JE ČOVEK NE SAVLADA ODLIČNO,ON NE VOLI DA ČITA.Na naš osmeh odgovoreno nam je rečima :"Možete naučiti da perete sudove ali to ne znači da ćete voleti to što radite.Jedino je čitanje izuzetak."
Poslednji "slučaj" se dogodio pre par dana kada je majka došla sa detetom drugi razred i devojčicom šesti. Malo dete koje je savladalo čitanje kako treba je pokazivalo aroganciju prema starijoj sestri. Na moje pitanje devojčici šta ona čita, usledio je majčin odgovor: Ona ne voli da čita ! Naravno kroz par minuta otkrila sam isti problem kod devojčice koja sada kreće u šesti razred.
Možete li da zamislite taj osećaj kada sam primenila ovu metodu i kada je ona ISTOG TRENUTKA POČELA TEČNO DA ČITA.
Ta sreća u njenim očima je moja najveća sreća...
I razmišljala sam ranije ,zašto su mi se složile kockice da završim radeći u Biblioteci...
Bog za svakog od nas ima plan.. Moj je da voleći decu pomažem da zavole knjigu i shvate vrednost ZNANJA !
Moja najveća nagrada je što srećni ulaze na Dečije odeljenje...a mnogi
i ne vole što odlaze...
Pozdravlja Vas,
