четвртак, 10. јул 2014.

Ljubav u Bistrici...unuci...priroda

Jedan vikend u selu Bistrica gde je moja ćerka pronašla svoju ljubav,život,gde odgaja decu i gde radosna baka ode po neki vikend u goste.


Ovo je bista Dragitina Tomaševića Iz Bistrice koji je još davne 1912 učestvovao na Olimpijskim igrama.I moji Dušan i Lazar zauzeli -visoki start.



 Dušan me provozao kroz Bistricu da baka fotografiše...


Bistrička rečica je kao potok ali kada su bile poplave sa planine, sručila se i napravila čudo ljudima u nižim delovima sela...


Ovde je Dušan išao u Vrtić.Učionica pri školi....

  Ovde na jesen kreće u školu...

Pokazao mi školsko igralište.Salu za fizičko nemaju jer se i škola desetkovala.On će poći u dvojno odeljenje sa osmoro djaka,od kojih je njih troje prvaka...A mali Lazar čak neće moći ni da podje u tu školu već u obližnjem gradu, Petrovcu j,er je te godine bio jedino dete koje se rodilo...


Stara vodenica blizu njihove kuće...











Ima jako lepih kuća i dvorišta.Mi smo samo fotografisali u okolini njihove kuće...
Najlepši deo Bistrice je pored crkve gde je priroda zaštićena.To ću Vam pokazati nekom drugom prilikom kada budem fotografisala.






A u dvorištu moje dece,moj zet koji je vredan i kreativan mladi muškarac je za svoje momke sam napravio Igralište:Kućicu sa toboganom,drvene klipove da lako nauče da se penju na drvo...



 Maks im je novi član porodice.Kuče koje je neverovartno slatko i ispunjava ih radošću....


Nisam skoro bila...akcija...bazen...kupanje...bicikle...koš koji im je napravio...Sve je podredjeno  njima,u malom dvorištu.

Uživajte...a ako ste se pitali kako mi je zbog ruku...ide na bolje...

Ljubi Vas i pozdravlja,
                                                         
09 10 body>