Od tada,pa do kraja radnog i životnog veka,ostaju normalni samo oni koji imaju urođeni optimizam,koji sreću nalaze u malim stvarima(što ne kažem da je loše)i naravno oni koji su od početka znali šta treba raditi u Zemlji Na Promaji.
I tako,mi koji ceo radni vek tešimo sebe kako radimo iz ljubavi prema zanimanju koje smo odabrali,treba da odemo u zasluženu penziju.
Ja,na primer imam već 30godina radnog staža.15 godina sam provela radeći kao vaspitačica u vrtiću.Tamo sam za svih 15 godina radila za dve žene jer su grupe bile sa 50- toro dece.Svakoga dana je dolazilo preko 40.Ja sam imala sreću da se posle takvog stresnog posla zaposlim u biblioteci. Biblioteka je bio moj san,koji mi se i ostvario.Nažalost,mnoge moje koleginice,vaspitačice su teško obolele ,bez mogućnosti da dočekaju penziju.
I sada ,kada za 5 godina mogu imati taj uslov od 35 godina radnog staža,ne može se u penziju.Nema para.Produžava se radni vek,za po 4 meseca na godinu dana.I tako umesto za 5 godina,produžava se moj rad na 8.To je onda 38 godina radnog staža i dve godine dodatog na treće dete.Znači 40.
Avaj,ali ni to im nije dovoljno.Čujem predlog da se produži ženama još,da se doda po 6 meseci na godinu dana.
Tako bi ispalo.ako zdravlja bože doživim penziju,da u nju odem sa 43 godine radnog staža.
I tada će reći,neke nove mlade obrazovane osobe."Gospodjo,pa kako možete očekivati da Vam isplatimo penziju kada ste uplaćivali po 20 evra mesečno doprinose.Zašto niste razmišljali na vreme o svojoj penziji i uplaćivali u privatni penzioni fond?
Za to vreme, niko te ne pita kako možeš ,UKOČEN OD ŽIVOTA na promaji,imati studenta ,sa platom od 300 evra(koju hoće da zamrznu a evro divlja)a pritom ne živeti u univerzitetskom gradu?
A tamo negde,preko granice,ljudi se brinu za mentalno zdravlje penzionera i navode primere dobre prakse koje možete pogledati na ovom linku:
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/329597/Ostati-mlad-i-u-poznim-godinama
A ja ću Vam za kraj, umesto zaključka ispričati VIC:
Priča o malom crvu
Živio u kanalizaciji mali crv, živio i pojma nije imao da neki žive i drugačije.
Jednog dana, nađe on neke stare raskiseljene novine, počne čitati pa zaprepašćeno zapita tatu:
"Tata, je li točno da ima crva koji žive u jabukama?"
"Točno je, sine.", odgovara tata.
"A je li točno da neki crvi žive i u mesu?"
"I to je točno, pile tatino".
"A ima ih i u salami?"
"Ima dijete moje, ima".
"Pa zašto mi onda, zaboga, živimo u ovim *******?"
"Zato, sine, što je ovo naša DOMOVINA!".
Iskreno,
vaša Cale.
Jaoj bre Slavice,ja tek sad videh ovaj post.Ne zna čovek da li da plače ili da se smeje(zbog malog crva)..A za sve spomenuto treba hrabrosti i ludosti(jednake doze)..Pozdrav
ОдговориИзбришиHvala Sandra za sve.Iskljucila sam verifikaciju reci,jer naravno,nisam ni znala da je ukljucena.Nadam se da ce sada kada sam naucilai kako da ukucam Labels i sredim stare postove ,vise njih ce imati priliku da vidi sve i ostavi komentar.Divna si,Sandra:)))
ИзбришиProveravam sada da li ti je uklonjena verifikacija stvarno,cula sam da nekad zna da potraje..nemam pojma ni ja kako to sve ide,jasno mi je samo da ne krojimo sami sudbinu svojih blogova..
ИзбришиDa li je stvarno uklonjena verifikacija reci?Pretpostavljam da jeste jer mi je vec stigao neki komentar,za koji mislim da je reklamni i spam.Zbog toga valjda i postoji verifikacija.Ti si potpuno u pravu.I ja sa dioptrijom nemam ni zivaca kad hocu da ostavim komentar i buljim u iskrivljena slova.Posle 2 vracanja/odustanem od komentara.Videcemo da li je to bio razlog i mom slucaju.Vreme sve pokaze:))))
ОдговориИзбриши