Kad se ušuškaš u krevetu,ušuškaš i knjigu iz Biblioteke .Mekano,toplo...za uzivanje...A onda obraduješ nekog ljubitelja knjige sa ovim unikatnim handmade poklonom. Krpice,stare majice,košulje,haljine...postanu blago za kreativni haos koji te uveseljava. A svako parče te tkanine ima i delić prošlosti ...
I markeri mogu poslužiti za malo crtanja i pisanja.A onda,setila sam se da mi je učitelj nosio sveske da pokazuje jer sam u prvom razredu imala domaći za pokazivanje.Crtala sam baš lepo a slova "Kosa tanka-uspravna debela".Svi smo imali lep rukopis a sada deca pišu kao "nogama"...A i zašta će im, sem da se potpišu jer se sve samo kucka,kucka ...
Medjutim,ja sam pobornik toga da se sve kvalitetno treba sačuvati.Gledala sam na TV da u Paruzu postoji ćovek koji se bavi kaligrafijom i za poznate firme piše ručno pozivnice "krasnopisom".Ima toliko posla da ne može da postigne.Ali Pariz je Pariz...
Šila sam i ja malo dulekčiće za jesenju dekoraciju ali do sada nikako da postavim slike.Hajd sad da iskoristim ,pre Nove godine.
Ali slatki su ,pa sam želela da Vam pokažem.To je bila jedna stara košulja sa jesenjim bojama...A sad..
A ovu sam sliku videla negde na netu i mnogo mi se dopala.Nacrtam je na jednoj bebećoj košiljici i stojala je.A onda 'klik. Zoranova crno bele košulje koju sam izdvojila jer kragna više nije za nošenje.Ova čipka i zadnji deo jastučnice je belo platno od jednog svadbenog "peškira".Ko ne zna šta je svadbeni peškir,evo malog objašnjenja. Majke i cure su radile od belog platna i bele čipke dekoraciju za svadbene kočije ili automobile.Svaki gost bi ga dobijao na poklon kao dekoraciju svadbenog automobila.To su divni ručni radovi,neki su i sa vezom.Imam sačuvane i sada pošto mi je suturen u etno stilu ,konačno dobijaju svoje mesto.
Ovaj vez je sačuvan od Zoranove tetke JUCE.Ona je bila deo nihove porodice.Nije imala svoju ,pa je njihov dom bio i njen.Tetka Juca je bila apotekar ali i ljubitelj šivenja i kreativnosti.Od nje je ostalo mnogo konaca,igala,materijala i svega za šivenje,pletenje.Hvala tetka Juco,u sećanju si svih,pa i mog iako te nisam poznavala.Ali je ona toliko bila u srcima ukućana da su je svojom pričom meni učinili da je "osećam".
Muškatle sam morala da sklonim u punom cvetu,jer onaj sneg sve je presekao.
A kaktus ako se ne veram je ove godine mnogo rano procvetao.
A gde se okuplja porodica? Pa,oko stola! A šta bude sećanja? Mirisi toplog peciva ...
A predivnu novogodišnju atmosferu uvek prati crvena boja.
Crvena je boja srca, krvi koja je život, ljubavi koja je naša potreba,radosti bez koje ne bi mogli da živimo.
Pozdravlja Vas,
