Sve je više mladih koji ne žele da stupe u brak i osnuju porodicu ,rukovodeći se čunjenicom da je teško,tranzicija,nema se para....I hiljadu i jedan razlog za PROTIV braka.
Ja sam bila u jednom braku.Završio se kada smo shvatili da smo jedno drugo prerasli,da nemamo dodirnih tačaka i da na život gledamo različitim očima.
Da ,naravno ,ostale su neke dodirne tačke.Kada se brak završi a postoje deca ,ostaju
zauvek dodirne tačke sa bivšim partnerom.I to je dobro.Saradnja mora da postoji.Ako je ljubav nekad izrodila troje dece,onda je saradnja nešto što se podrazumeva.
ALI JA SAM ,PONOVO U BRAKU!
Treba tražiti srodnu dušu ,dok je čovek ne nađe.
Ali,vraćam se na pitanje?
Imaš li momka?
Postaviti takvo pitanje devojci ili momku-imaš li devojku?Mlade generacije doživljavaju kao da si im nedaj bože stavio prst u oko.
Pitala sam se zašto?
Naravno i otkrila sam zašto.
Nije samo otuđenost jedna od stvari koja Vas sapliće.
Nešto se nakaradno dešava.
Gledam srednjoškolce po ulicama.Kada se sretnu,svi se grle,ljube.Rekao bi čovek -divno,kako se ova omladina voli i poštuje.Ali gledam,i nigde više ne vidim zaljubljene mlade parove,koji se drže za ruke,ljube i ne vide nikoga oko sebe.One,kojima je osoba ispred njih i sunce i nebo i zvezda i svemir.
Svi čeznu za ljubalju a niko se ne usuđuje da je ima.Namerno kažem ima, jer bi svi samo ljubav konzumirali bez obaveza.
I do kog zaključka dolazimo.Više je brakova i novih porodica bilo kada je bilo još manje para i još lošijih uslova za život.Ljudi su u braku videli spas za svoju dušu,telo,
opstanak.
Šta je to danas?
Da li se zarad igrica na kompjuteru,malo skupljih krpica,da ne kažem krpa(jer na kraju to sve i postane),malo više spavanja vikendom odriču-
-zagrljaja i isprepletanih nogu,kad jedno bez drugog ne mogu ni u spavanju
-topline u grudima kada ti dodir drage osobe isceljuje pocepane šavove na duši, zbog neminovnosti koje život svima kroji
-prve jutarnje kafe u dvoje koja miriše na ljubav
-prvog pogleda tek rodjene bebe koja te prepoznaje i kaže-ti si moj(a)
-prvog zacenjujućeg smeha svoje bebe kada se praviš što blesaviji da bi je nasmejao
-prvog zubića kada te ugrize za prst jer si hteo da proveriš-jel to stvarno prvi zubić
-prva reč najbitnija ,TI si taj koji se nekom MAMA,ti si taj koji si nekom TATA,ti si to najvoljenije i najvažnije biće nekome u životu
........i sve to propuštaš....ZAŠTO?
Da li stvarno to drugo,zbog koga sve propuštaš ,VREDI više?
Postoji jedna izreka koja kaže:
KO ŽELI,nađe način.
KO NE ŽELI,nađe izgovor.
U biblioteci sam čula od jedne devojke reči koje je njena baba njoj uputila:
"U drugom razredu srednje škole,pita me baba,imam li momka.
Ja kažem da nemam.-
"ONDA NEŠTO NIJE U REDU S TOBOM SINE,KAD TE NIKO NEĆE"
Srdačno Vaša,
Cale
